Alive 2007

Helou. Od 2006. do 2008. moja malenverkost je pisala recenzije glazbenih izdanja na blogu kraljevskipuding.blog.hr. To je bio (i ostao) pisani trag moje ondašnje radijske emisije BeatNocha koja je išla na Svid Radiju, pokoj mu duši i emisiji isto. Danas za vas grešnike iz arhive izvlačim jednu od meni dražih recenzija, onu za živi album Daft Punka 'Alive 2007' iz, pogađate, 2007. Radi se o jednom... Pa nazovimo ga intervjuem. Ovdje je ispod. Riječima Dereka Trottera - Bonnet de douche!

Ovaj intervju sa Thomasom Bangalterom i Guy Manuel De Homem Christom iz Daft Punka vodio sam 17. 12. 2007. povodom izlaska njihovog live albuma "Alive 2007", na jednoj tajnoj rođendanskoj proslavi u Fužinama. Ne bih ulazio u detalje.

ek:

Reci mi, Thomas, je li ovim izdanjem zaživjela "Alive" serija uživo snimljenih albuma koja će izbacivati izdanja svakih deset godina? Prošli put devedesetsedma, ovaj put dvijeisedma...

Thomas (ne govori nego mu se ispisuje na kacigi):

Moram te podsjetiti da "Alive 1997" nije izašao devedesetsedme, nego...

Guy Manuel (isto):

Brate robote, ovaj novinarčić nije dorastao poslu. Možemo se vratit čvrljenju?

ek:

Neću se praviti da nisam doživio uvredu, ali vratit ću se na to kasnije. Nego, čvrljenju?

Thomas:

Brat robot misli na kolokvijalnu inačicu podešavanja filtera na uređajima koji stvaraju glazbu.

Guy Manuel:

Brate robote, on ne zna ni osnove strujaške spike! Ej, ne zna za "čvrljenje"! Jesam ti rekao da malo piskaralo nije doraslo poslu? Ovakve smo otkantavali još dok smo izdavali za "Somu", satro me kernell ako nije tako.

Thomas:

Oprostite mom bratu robotu na opuštenom pristupu.

ek:

Mislim da je ovaj razgovor krenuo jako loše i uopće ne vidim svjetlo na kraju tunela za ovo. Možda drugi put, hm?

Guy Manuel:

Teško.

ek:

Želim vam ugodan ostanak u Gorskom Kotaru, ili barem na rođendanu. Vidjet ćemo kolko dugo ćete srat s tim kacigama i robotskim izdrkavanjima kad odete s ove fešte negdje oko tri ujutro pa kad izađete van.

Thomas:

Van?

ek:

Da, van, na minus deset. Sretno-spretno, žabari!

Thomas i Guy Manuel (u isti glas, ali pravim glasom i ne više preko displeja):

ČEKAJ!

Thomas:

Ti znaš da naše kacige nemaju zaštitu od mraza ili si slučajno pogodio?

ek:

Vidi, vidi, nismo više roboti! Imaš dobar voice procesor, brate robote. Japanski?

Guy Manuel:

Ok, dobro, šta sad, ajde, pardoniram sto puta, jesam, bio sam bezobrazan, ajde, šta, ko da ti nikad nisi bio bezobrazan, a?

ek:

Jednom tjedno. Pokušavam smanjit.

Thomas:

Evo, cijela istina i ništa drugo do istine. Nadam se da ćeš shvatiti, ali to je dio našeg posla, kolikogod to otrcano zvuči. Ali, ako se slažeš, možemo razgovarati ko ljudi.

Guy Manuel:

Mi smo samo ljudi, nakon svega.

ek:

O, imamo i klauna! Samo da razjasnimo, ja sam znao da "Alive 1997" nije izdan devedesetsedme, samo sam htio reći...

Thomas:

Imaj na umu da opet sviramo za pet minuta. Ove dve budale taman završavaju set.

ek:

Ok. Evo, sad kad si ih već spomenuo, recite mi što mislite o Justice? Svi su ih bar jednom usporedili s vama.

Guy Manuel:

Justice? Ma, daj, čovječe, frikovština totalna. Ja ne znam šta bi pričao s njima kad smo u kombiju. To ti je svijet za sebe, ono, komuniciraju robom, reverberacija, motivacija, ljubav spram poeziji, socijalne mreže, ovaj mlađi skuplja marke, kužiš? Internet za doručak, znaš o čemu pričam?

ek:

Dijelove.

Thomas:

Teško nam je gledati na Augéa i de Rosnaya tako. Ja ih znam otkad su ovoliki bili. Ovaj mlađi što ga je Christo spomenuo je išao na instrukcije iz matematike kod moje rodice.

Guy Manuel:

Nije ti ona rodica.

Thomas:

Ma kako se to već kaže na hrvatskom, grand-tante, znaš što sam htio reći. I znaš što je najzanimljivije? Nikad ih nije mjuza zanimala. Samo nacrti.

Guy Manuel:

Bolesni tipovi. Samo ih nosite ča od mene.

ek:

Nastavljači vaše estetike?

Thomas:

Pa moglo bi se reć. To robotu godi. Čovjeku, no.

Guy Manuel:

Reć ću ti ja koju o estetici, oćeš? "French touch" i te spike? Puna mi je kaciga, da ti ne velim sad tu i čega drugog na k tih spika. Niko od tih, ajde neću tebe uvrstit u tu kategoriju jer nisi ti spomenuo "french touch" frazu, a i sjebo sam te na početku, sori još jednom, ali, daklem, niko od tih napuhanih novinara nije pročitao Laurent Garnierovu knjigu. Znaš ti šta sam ja radio devedesetdruge da bi kupio sint? Ne znaš, naravno da ne znaš. Thomas, reci mu.

Thomas:

Starački dom, vešeraj.

ek:

Ne!

Guy Manuel:

Da! I kako onda bit normalan kad smo tim neznalicama mi i Air isto! Kakav jebeni Air, jebote?! Ja sam C3PO, a ne Baudelaire! Tron jebeni, a ne Serge Gainsbourg! Ja sam robot u duši, čovječe, ro-bot, a ne cvjetna livada!

ek:

Moram ti priznat, de Homem Christo, da sam ja jako puno puta upotrijebio "french touch" u opisima vaše glazbe. Ali ja uopće ne gledam tako na to. Pojmovi su apstraktni, često i glupi, nekad poetični...

Thomas:

...al uglavnom su operativni.

ek:

Upravo tako. Hvala.

Guy Manuel:

Ma dobar si ti. Nego, znaš ko mi posebno diže tlak? Kad se odmah neko na početku počne derat ime neke stvari, ne znam, ono, Burnin! Burnin! Ili znaš, ono, Revoluuuutiiioon Niiineee-Oooo-Niiiineeee! Pa zažljazgo bi ga s Korg Kaoss Padom diretamente u facu, ono. Tako je bilo i kad smo snimali ovaj "Alive 2007" u Palais Omnisports de Paris-Bercy. Kad je bilo, Thomas?

Thomas:

Četrnaesti sedmi.

Guy Manuel:

Hvala, brate robote. Ovo je set, kužiš?! Pripremljeni šou, isprogramiran do-ga-đaj, iskordiniran sa još sto ljudi i sad bi ja trebo prestat svirat kak ide i oplest po željama. Jesi došo na svadbu ili na jebeni Daft Punk koncert, ono.

ek:

Znam o čemu pričaš. Tako je ovaj zadnji petak na Pipsima u Palachu moj frend Matić se non stop derao Gravitacijaaaa pa je Riper na kraju rekao – jebo te gravitacija. Moraš shvatiti da se ljudi na koncerte dođu zabavit, popit, žbaljit jedni u druge, opustit se, mjuza, cuga, puno cuge, kužiš? Šta ćemo radit na koncertima nego vikat Gravitacija, Narko, ili Aerodynamic, Robot Rock ili Skini Se Sa Pozornice, Umri, ili šta sam neki dan čuo Oženi me ili štagod? O tome se i radi.

Thomas:

Guy Manuel je takav.

Guy Manuel:

Nego šta da jesam. C'est la poule qui chante qui a fait l'oeuf.

Thomas:

Nego, reci ti nama kakav ti je album.

ek:

Ja vama? Pa... Ono. Super podsjetnica nekom ko je bio tamo. Zamiksani best of uživo nama drugima. Al dobar, jer... Kod live albuma mora bit filing prenesen, a to je teško ulovit. Ali ovaj vaš mi radi totalno dobar filing, ne znam, nije baš ko što kažu na Popmattersu da je rame uz rame "The Who – Live In Leeds" ili "Depeche Mode – 101" albumima, to je malo pretjerivanje, al ima super flow i stvari rokaju odlično i super su neki dijelovi kad, ne znam, npr. početak kad rokne "Robot Rock" prvi put, to je močno. Pa onda navlačenje sa "Technologic" i onaj "fuck it! fuck it!" mi je presmiješan.

Guy Manuel:

To je moja ideja.

Thomas:

Moja nije sigurno.

ek:

Onda miješanje "Around The World" u "Television Rules The Nation" gdje se, ako se bolje posluša, može čut publika koja pjeva stadionskim stilom harme od "Television..." i kako to sve skupa spreleti u "Crescendolls", pa odličan elektro u spoju "Too Long" i "Steam Machine" iz čijeg, vrlo upornog i namjerno teškog dahtanja izroni "Around The World".

Guy Manuel:

A čuj.

ek:

Kad uleti "Around The World" teško je ne dignut ruke u zrak i počet se klimat čak i ako slušaš album sa sluškama u krevetu.

Thomas:

Jesam ti rekao da ljudi najviše vole "Around The World", jel jesam?

Guy Manuel:

To je relativno. U Republici Srpskoj ljudi najviše vole "Da Funk". Samo oni to kažu "De Fenk". Kužiš, zbog ekavice.

Thomas:

Pa ti si stvarno poslušao ploču.

ek:

Jesam, s guštom, nekoliko puta. Nije baš "prvorazredni live album kojeg su Electric Light Orchestra trebali snimit, ali nikad nisu", ko što kažu u "Rolling Stoneu", al ono. Ne možeš se ne veselit kad čuješ kako se ekipa na koncertu zaveseli kad se vrati kik natrag u stvar. Ma, velim, meni dobro. Ja kad čujem akorde od "Alive", ja sam sretan, pa čak i kad na nju zamiksate "Prime Time Of Your Life". "Alive" je ionako jedna od najboljih stvari na svijetu. I opet je izronila iz cijelog seta ko pobjednica. Govorim istinu al svejedno ćete platit pivu za ovo.

Thomas:

Kako da ti na rođendanu platim cugu kad je sve besplatno?

ek:

Imaš pravo.

Thomas:

A kako ti se sviđa "Da Funk"?

ek:

Misliš, "De Fenk"? Lijepo ste je izbrejkali.

Guy Manuel:

Pa znaš šta ću ti reć. Dobro je ispo albumčić. Ja sam zadovoljan. Drugi live u životu, znaš, ono. Ma super, daj.

ek:

Di spavate?

Thomas:

U "Bitoraju".

Guy Manuel:

Nije baš "Ritz-oraj", al ok je. Dobra je fešta večeras. Čini mi se i da su Justice gotovi sa setom, čuj viku.

ek:

Evo, može još samo dva kratka pitanja za kraj?

Thomas:

Naravno, al kratka. Ta dva zrna grožđa...

ek:

Što mislite o pjesmi "Daft Punk Is Playing At My House"?

Thomas:

Pa čini mi se vrlo prigodnom, s obzirom na večerašnji nastup.

ek:

A inače?

Thomas:

Pa inačee... Ja je ne volim baš.

Guy Manuel:

Golo govno, ako mene pitaš. Ako vidim tog krautojebca Murpheyja spojit ću ga na...

ek:

Dobro. I za kraj, priznajem, najsmjelije pitanje. Možete skinut kacige da vas vidim.

Znate ono, ko si, ne znam ko si, kaži ko si da znam ko si. Hm?

Pogledavaju se kratko i nakon desetak sekundi skidaju kacige. Ispostavlja se da je Thomas Bangalter ustvari Radovan Karadžić, a Guy Manuel de Homem Christo Ratko Mladić. Neugodna tišina.

Radovan:

Sad kad znaš morat ćemo te ubit.

Ne brinite. I'm Alive.