Kanzas

što je bitnije
nego imati ušće?
ishodišta su bez cilja
tek mjesta gdje se stoji prije kretanja
početak brazde
i nekako nisu bitna
koliko samo putovanje
ushit i lepet
i promicanje krajobraza onkraj vagonskog stakla
i ta čežnja
za saznanjem
znanjem
pisanjem po koži
i crtanjem mapa
dok
putujem putujemo
saginjemo se
pijemo
dajemo
nekad nijemi smo u sebi

trepni
          sada

znaš
nakon svakog osvrtaja
sve sam sigurniji
znam
završit ćemo
u                 širokoj                      delti
                                 isplesti
                     papirus
             zmije
     i ptice
u pogodan oblik za ono što ostaje nakon smrti